Није то што сте можда помислили овде :-) Нисам јој написао ниједан стих још увек, барем не мој. Из простог разлога - нисам дуго ништа написао па се бојим да моји стихови неће бити добри да их јој покажем. А и нисам ни пре писао нешто што би било довољно страсно и лепо како бих ја желео. Овде сам ставио неке од стихова које смо поделили и потпуно уживали у њима. Да не буде забуне - ово су само стихови које сматрам прелепим и због тога их посвећујем њој, нису обавезно оно што мислим.

Стихови први

...Напиши ми песму, мазила се, и нисам знао да ли ћу успети?
Речи јесу моје играчке... Цакле ми се у глави као разнобојни стаклићи калеидоскопа,
и увек ми је друга слика пред очима кад протресем мисли...
Али... Постоје у нама неке непреводиве дубине...
Постоје у нама неке ствари, непреводиве у речи... Не знам...

Напиши ми песму, молила је, и нисам знао да ли ћу умети?
Волео сам је тако лако... А тако сам тешко то знао да покажем...
А онда, одједном, распоред младежа на њеним леђима ми је,
као тајна мапа, открио у које звезде треба да се загледам...
И тако... Ето ти песме... Лудо једна...

Издвјено из "Провинцијалке" - Ђорђе Балашевић

Стихови други

Кажи ми, кажи,
Како да те зовем;
Кажи ми, какво
Име да ти дам, -
Хоћу ли рећи:
"Дико", или "снаго",
Или ћу "лане",
Или "моје благо";
Хоћу ли "душо",
Или "моје драго" -
Кажи ми, какво
Име да ти дам!
Све су то мила
Имена и лепа
Којима Србин
Своме злату тепа;
Ал' ја бих провео
Читав један век,
Тражећи лепше,
Дичније и слађе,
Милије име,
Што још не чу свет,
Да њим назовем
Мој румени цвет.

"Кажи ми, кажи" - Јован Јовановић Змај

Стихови трећи

Ти си мој тренутак и моја сен;
И сјајна моја реч у шуму. Мој корак и блудња.
Само си лепота колико си тајна,
И само истина, колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека,
Јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна као младост.
Нека твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева,
У великом болу љубав своју мету,
Истина је само што душа проснева,
Пољубац је сусрет најлепши на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана.
Твој је пласт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
Симбол свих таштина, поразан и леден.

А ти не постојиш, нит си постојала,
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала,
Јер све што љубимо, створили смо сами.

"Песма жени" - Јован Дучић

И ево, овде кад сам ставио ове две песме и један исечак сад сам заборавио шта сам све хтео да напишем на овој страни. А има још толико лепих песама... Зато ако чујете коју би песму још волела да види на овој страни, јавите ми, ставићу... за сад оволико...